Ne bih da se petljam

Dodji, vidi, idi... U meni se bore idiot i genije, bojim se da će pametniji popustiti!

01.11.2007.

Refleksna tranzicija

- Lutao sam ulicama, bespućima, pijacama, bazarima, krčmama, ... i stresoh se kada se teška ruka, kao misao, spusti na moje rame. Slike  strašne mi proletiše mozgom. A on samo pita li pita i konstatira: možda hoće da te tuku? možda te je pogodio metak? Ili te žene vuku?Ili policija hapsi?Jesi se zamjerio kome?...Odzvanjaju riječi mojom lobanjom. Eh, što ti je instikt i borba za opstanak. U dijeliću sekunde ruke stavim na lice da kakva šaka ne bi sterfila nos. I pognuh se ko nana kada traži ključ. Istovremeno sam gledao ima li kakve prljavštine, pljuvačke ili žvake dole na asfaltu, a tek kupio nove pantolone i bilo bi ih jazuk upropastiti...Kad je skeniranje završeno zalegnem, baš kao da granatiraju Sarajevo...A lupa u grudima, što bi ona pjesma rekla: trese, lupa, udara... I možeš misliti moj prijatelju kada sam završio svu ceremoniju i ritual spašavanja žive glave, osjetih se ko popišan...Niti je rat, niti sam s kim u zavadi, a smak svijeta vjerovatno bi bio strašniji...Tek tada shvatih koja sam ja budala...Okrenem glavu pogledam prema nebu, a ono Tarik, moj školski drug. Jest da je poput grizlija i da mu je ruka teška ko macola, ali vala me i nije toliko lupio da nosom trljam asfalt...On u čudu, kao da se pita: Zulfo šta ti bi, ja samo da te pozdravim. Ali nereče ništa, a ja sve čitam s lica. Eto ti moj prijatelju, Zulfo ti je puko, prava budala. Nisam normalan, je li tako?- pita me Zulfo, moj najbolji jaran iz jaslica, čija je biografija u mojoj memoriji popunjena samo sa jednom riječju-Zulfo.
A, ja fin, i kulturan što bi ono rekli pametni ljudi, i još saosjećajan pa ne bih da vrijeđam nečiji ego, ponos...razmišljam i blentavo odgovorim:
- Ma jok moj Zulfo, nisi ti puko sve je to normalno. Pa znaš kada je Milić Vukašinović jednom davno rek'o: Izlazim ja normalno iz kafane, kad mi neki kreten stade na preste od ruke...Tranzicija nas jebe moj Zulfo, tranzicija...- rekoh ja glasno.
- Eh, da je samo tranzicija to bi bilo vođenje ljubavi...Ali jebe nas štošta pa se zove perverzija - ničim izazvan pridruži se razgovoru jedan penzioner prolaznik s izgledom Karla Marxa ili Fridriha Enegelsa, nisam siguran, dok je kao u kladioničarski listić gledao penzionerski ček...
Ne bih da se petljam, može biti da je penzioner i u pravu.    

Ne bih da se petljam
<< 11/2007 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

MOJI LINKOVI

AKO NECETE DA SE PETLJATE:
etabager@hotmail.com




Mudrost dana:
Penzioneri su kao lavovi, svakog dana rikne jedan!

Oglas:

Tražim se!

Poema o majci:
Rodom sam majko iz tvojega kraja
dje pecurke rastu na svakome cosku
dje kokoske nose iskljucivo jaja
naravno sa ljuskom sve u istom trosku.


Ti i ja smo mila majko iz istoga mjesta
nije takav retak slucaj ta pojava cesta.

Rodjen sam popodne kao mala beba
dobio sam cuclu i benkicu novu
svi su dali prjedlog da se zovem Keba
sad me tako i svi drugi zovu

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
66174

Powered by Blogger.ba